RAZVOJNA DISFAZIJA

Specifični jezički poremećaj ili disfazija je razvojni jezički poremećaj. Disfazično dete zaostaje samo u razvoju govora i jezika u odnosu na decu tipičnih sposobnosti.

Ova deca nisu u stanju da spontanim razvojem ovladaju složenim jezičkim strukturama, već im je neophodna pomoć logopeda.

Postoje dva tipa razvojne disfazije:
– ekspresivna disfazija
– receptivna disfazija

Kada je u ptianju ekspresivna disfazija razumevanje govora je u granicama normale, dok je ekspresivni govor tj. produkcija govora znatno ispod očekivanog za uzrast. Sa dve godine dete nema mnogo reči, sa tri godine ne formira proste rečenice, ima ograničen razvoj rečnika, nezrele rečenične strukture, pravi greške u sintaksi, nepravilno upotrebljava gramatičke strukture itd.
Imaju razvijenu neverbalnu komunikaciju i razvijenu imitativnu igru. Koriste gest, mimiku i neverbalnu komunikaciju. 

Karakteristike ovog poremećaja su:

  • kašnjenje faze brbljanja i oglašavanja
  • odsustvo pojave prve reči do uzrasta od 18.meseci;
  • odsustvo formiranja rečenice na uzrastu od 2 godine i 6 meseci;
  • otežano usvajanje novih reči
  • smetnje u prisećanju reči;
  • artikulacija glasova je izrazito nepravilna pa je govor nerazumljiv za užu socijalnu sredinu
  • izostavljanje delova reči ili njihova zamena,
  • pogrešna upotreba ili nekorišćenje gramatičkih oblika ( predlozi, zamenice, padeži i vremena).
  • smetnje u razumevanju i usvajanju prostornih odnosa

Kod receptivne disfazije razumevanje govora je znatno ispod očekivanog za mentalni uzrast. Do prvog rođendana ova deca se ne odazivaju na ime, do 18 meseci ne mogu da pokažu poznate predmete, sa dve godine ne izvršavaju jednostavne verbalne naloge. Uz ovaj tip disfazije obično ide i disfazija ekspresivnog tipa. Može ujedno postojati i izmenjeno ponašanje, hiperaktivnost i lošija pažnja.
Slični su dosta deci iz autističnog spektra, ali se razlikuju po tome što imaju razvijene socijalne odnose, imaginativnu igru i koriste gestove.

 Karakteristike ovog poremećaja daju težu kliničku sliku:

  • neodazivanje na ime do prvog rođendana
  • nesposobnost da se do 18. meseca prepozna nekoliko svakodnevnih predmeta;
  • nesposobnost da se do druge godine izvrše prosti nalozi;
  • veliki zastoj u razvoju ekspresivnog govora;
  • nesposobnost razumevanja gramatičkih struktura;
  • odstupanja u socijalnom razvoju koje se javlja kao posledica nerazumevanja govora okoline;
  • visok nivo udruženih socioemocionalnih poremećaja i poremećaja ponašanja.

Tretman treba otpočeti što ranije, već sa dve godine, dok je plastičnost moždanih funkcija najveća.

Tada, mada se predlaže već sa prvom godinom života, potrebno je obaviti procenu psiho-motorno razvoja detata. Ranom dijagnostikom, otkrivaju se odstupanja od prosečnog razvoja  već u prvim mesecima, uočava u kojoj oblasti razvoja je najizraženije te se planira program rane stimulacije. Redovna retestiranja pokazuju da li dete napreduje pa se u skladu sa tim može planirati dalji rad sa detetom.

Iskustvo nam je pokazalo da kada postoji odstupanje u razvoju, to može uticati na razvoj kognitivnih sposobnosti što se tek uočava sa polaskom u školu i pri proceni intelektualnih sposobnosti. Zato je potrebno da u periodu najintenzivnije rasta i razvoja, dete uključiti u adekvatne i dobro planirane tretmane ali i dati prave savete roditeljima kako bi oni sprovodili stimulaciju u kućnim uslovima jer RODITELJI SU NAJBOLJI TERAPEUTI SVOM DETETU.