AUTIZAM

Autizam je pervazivni razvojni poremećaj koji se karakteriše trijadom oštećenja:

1. oštećenje socijalnih interakcija
2. oštećenje komunikacije (verbalne i neverbalne)
3. prisustvom ponavljajućih stereotipnih radnji i oskudnim repertoarom interesovanja i aktivnosti.

SOCIJALNI SIMPTOMI
Od prvih dana života bebe počinju da posmatraju ljude, okreću se ka izvoru zvuka i ostvaruju neki vide interakcije sa bliskim osobama dok se mnoga deca sa autizmom teško uključuju u razmenu svakodnevnih interakcija među ljudima.Već u prvoj godini života, mnoga među njima se ne igraju sa predmetima, ne upuštaju se u socijalne interakcije, niti se uključuju u vokalizovanje i imitativnu igru.Kontakt očima može biti vrlo kratkotrajan. Većina ima teškoće u razumevanju i korišćenju gestova kao što su pokazivanje prstom, mahanje u znak pozdrava.Suptilni socijalni znaci kao što su osmeh, mahanje ili grimasa detetu sa autizmom malo šta ili nimalo ne znače.

Deca sa autizmom često ne kanališu svoje emocije. Njihovo ponašanje, kao što je plakanje na času ili verbalni izlivi, osobama oko njih mogu da deluju neprimereno ili kao da su nevaspitani. Mogu se javiti različiti stepeni agresije ili autoagresije odnosu na stepen i težinu problema

TEŠKOĆE U KOMUNIKACIJI
Većina novorođenčadi koji kasnije pokazuju znake autizma guču i brbljaju tokom prvih nekoliko meseci života, ali tokom vremena prestanu. Dok s druge strane, kod neke dece govor se može razviti tek između pete i devete godine života.

Deca sa autizmom koja govore, često koriste jezik na specifičan način tj kao da nisu u stanju da spoje reči u smislenu rečenicu. Neka deca izgovaraju samo pojedinačne reči, dok druga ponavljaju često istu reč ili rečenicu uglavnom bez razumevanja što se naziva eholalija.

Pojedina deca koja ispoljavaju tek blage simptome autizma i razviju govor mogu da poseduju neobično velik rečnik, ali ipak tesko započinju koverzaciju.

Još jedna teškoća je nemogućnost razumevanja gestova, tona ili intonacije i shvatanja „govornih fraza“,sarkastičnih izraza.Njihov ton glasa ne mora uvek da bude u skladu sa njihovim emocijama . Mogu da koriste povišen ton ili ravan glas, nalik robotu.

Zbog teškoća u komunikaciji može se desiti da na neadekvatan način saopštavaju svoje potrebe − vrište ili grabe ono što žele.

REPETITIVNO PONAŠANJE
Iako se deca sa autizmom najčešće fizički ne razlikuju od druge dece, neobični ponavljajući pokreti izdvajaju ih od druge dece.Pojedina deca ali i stariji pojedinci sa autizmom često lepršaju rukama ili hodaju na prstima. Deca sa autizmom mogu da provedu dosta vremena ređajući automobile na određeni način, umesto da ih koriste za funkcionalnu igru. Ako neko pomeri jednu od igračaka, mogu postati izuzetno uznemireni.

Deca sa autizmom ne vole promene u okruženju. Najmanja promena rutine u svakodnevnim situacijama, može biti izuzetno stresna.

Često su deca sa autizmom veoma zainteresovana za brojeve/slova, simbole, reklame, datume.

Deca sa autizmom doživljavaju neobične reakcije na čulne stimulacije. Te se reakcije javljaju zbog teškoća u obradi i integrisanju čulnih informacija. To znači da iako se informacija normalno prima, percepcija te informacije može biti drugačija. Poremećaji uključuju hipersenzitivnost ili hiposenzitivnost.

Ovo je uopštena klinička slika autizma, ali svako dete funkcioniše za sebe, pojedini simptomi se ne javljaju uopšte ili nisu istog inteziteta.

Deca koja su na ranom uzrastu bila uključena u intenzivan program u trajanju od dve ili više godina su dostigla značajno viši nivo funkcionisanja u svim oblastima razvoja.

Dijagnoza se uglavnom daje nakon četvrte godine, iako se autizam može pouzdano dijagnostikovati već na uzrastu od dve godine.