DISLEKSIJA
Disleksija je poremećaj koji izaziva teškoće u savladavanju tehnike čitanja kod dece sa prosečnom intelegencijom, dobrim vidom i sluhom kao i adekvatnim edukativnim, psihološkim i socijalnim faktorima.
Tipovi grešaka koji karakterišu disleksiju su :
- teškoće analize i sinteze glasova u reči
- nemogućnost zapamćivanja slova
- nemogućnost dovođenja u vezu štampanog i pisanog slova
- nemogućnost prepoznavanja slova koja su slična po obliku
- česte zamene vokala unutar reči
- prekid kod čitanja višesložnih reči
- ponavljanje delova reči, celih reči, dela teksta
- pogrešno čitanje završnih delova reči
- inverzija (zamena) slova ili slogova
- preskakanje kratkih reči (veznika, predloga…)
- preskakanje redova
- delimično ili pogrešno shvatanje teksta
Simptomi disleksije su raznovrsni i ne moraju biti zastupljeni kod svakog deteta niti se javljaju na isti način.
Bitno je razlikovati decu sa nesavladanom tehnikom čitanja od dece sa disleksijom.
Karakteristično za dete sa disleksijom je:
- da se brže zamara od druge dece
- da može pročitati jednu reč na nekoliko pogrešnih načina, a da toga nije svesno
- da može pročitati reči tačno, a da ne razume šta čita
- može se činiti kao da ne sluša, a zapravo ima problem sa praćenjem instrukcija u nizu
- može se činiti lenjo, a ustvari dete ima problem u organizaciji obaveza i treba mu pomoći u tome
- obično ima teškoće i u učenju stranih jezika
- teško pravi beleške jer ne može slušati i pisati istovremeno
Da bi se postavila dijagnoza disleksije, potrebno je prvo obaviti procenu intelektualnih sposobnosti. Dakle, preduslov je postojanje prosečne inteligencije (IQ iznad 90) jer ukoliko to nije slučaj, onda nema ni disleksije. Dete koje ima IQ ispod proseka ima poteškoće u savladavanju školskog gradiva, sto se prvo ispoljava u čitanja i pisanja upravo zbog niže inteligencije, ali to nije disleksija.
Psihološka podrška potrebna je i zbog čestih problema u vidu povlačenja deteta ili pojave agresije što dalje utiče na slabije školsko postignuće i umanjuje motivaciju deteta.