DISLEKSIJA

Disleksija je poremećaj koji izaziva teškoće u savladavanju tehnike čitanja kod dece sa prosečnom intelegencijom, dobrim vidom i sluhom kao i adekvatnim edukativnim, psihološkim i socijalnim faktorima.

Tipovi grešaka koji karakterišu disleksiju su :

teškoće analize i sinteze glasova u reči
nemogućnost zapamćivanja slova
nemogućnost dovođenja u vezu štampanog i pisanog slova
nemogućnost prepoznavanja slova koja su slična po obliku
česte zamene vokala unutar reči
prekid kod čitanja višesložnih reči
ponavljanje delova reči, celih reči, dela teksta
pogrešno čitanje završnih delova reči
inverzija (zamena) slova ili slogova
preskakanje kratkih reči (veznika, predloga…)
preskakanje redova
delimično ili pogrešno shvatanje teksta

Simptomi disleksije su raznovrsni i ne moraju biti zastupljeni kod svakog deteta niti se javljaju na isti način.

Bitno je razlikovati decu sa nesavladanom tehnikom čitanja od dece sa disleksijom.

Karakteristično za dete sa disleksijom je:

da se brže zamara od druge dece
da može pročitati jednu reč na nekoliko pogrešnih načina, a da toga nije svesno
da može pročitati reči tačno, a da ne razume šta čita
može se činiti kao da ne sluša, a zapravo ima problem sa praćenjem instrukcija u nizu
može se činiti lenjo, a ustvari dete ima problem u organizaciji obaveza i treba mu pomoći u tome
obično ima teškoće i u učenju stranih jezika
teško pravi beleške jer ne može slušati i pisati istovremeno

Da bi se postavila dijagnoza disleksije, potrebno je prvo obaviti procenu intelektualnih sposobnosti. Dakle, preduslov je postojanje prosečne inteligencije (IQ iznad 90) jer ukoliko to nije slučaj, onda nema ni disleksije. Dete koje ima IQ ispod proseka ima poteškoće u savladavanju školskog gradiva, sto se prvo ispoljava u čitanja i pisanja upravo zbog niže inteligencije, ali to nije disleksija.

Psihološka podrška potrebna je i zbog čestih problema u vidu povlačenja deteta ili pojave agresije što dalje utiče na slabije školsko postignuće i umanjuje motivaciju deteta.