SKRINING I RAZVOJNA PROCENA
Šta je skrinig?
Skrinig instrumenti su se razvili u cilju što ranije identifikacije dece koja ispoljavaju neki problem ili su u riziku da ga ispolje. Koliko je bitno korišćenje skrining instrumenata govori nam podatak da se na taj način identifikuje 80-90% dece, a bez korišćenja skrininga samo 20% dece u periodu prve tri godine biva prepoznato ( da odstupa u nekom segmentu razvoja ili je u riziku da kasnije ispolji kašnjenje).
Šta najčešće procenjujemo skrinig instrumentima?
Postoje brojni skrinig instrumenti, a najčešće oblasti koje procenjujemo u ranom uzrastu su motoričke sposobnosti ( gruba i fina motorika ), govor ( receptivni, ekspresivni), socijalizacija, samostalnost i briga o sebi, kognitivne sposobnosti i drugo.
Kada oni mogu da se primenjuju?
Većina njih može od rođenja, pa u zavisnosti od vrste instrumenta neki mogu do 3, neko do 6 godina. Neki od najčešće primenjivanih kod nas su Uzrast i razvoj deteta URD-primenjuje se od rođenja do 60 meseci, Inventar dečijeg razvoja CDI-od 3 do 72 meseca, Denver razvojni test II –od 1 mesec do 6 godina, i mnogi drugi. Takođe postoje i određeni skrining instrumenti ukoliko postoji sumnja za autistični spektar, koji mogu da pruže bitnu potporu u kasnijoj postavljanju dijagnoze autističnog spektra. Neki od instrumenata za autistični spektar koji se najčešće koriste kod nas su : Rano otkrivanje karakteristika autizma do dece do 17 meseci ESAT, Treatment Evaluation Checklist ATEC, Skala za utvrđivanje stepena autističnog poremećaja CARS ,Skala za rano otkrivanje autizma CHAT.
Ko može da primenjuje skrining i kada ?
Najčešće poređenjem sa normativnim standardom, dobijemo skor da li su detetove sposobnosti u granicama normale, blago odstupaju (siva zona) ili se javilja odsupanje za više od dve standardne devijacije ispod (tzv crna zona). Važna napomena :da rezultati ne moraju da budu (najčešće i nisu ) linearno za sve oblasti isto, dešava se da dete pokaže skladne rezultate u jednoj oblasti, dok u drugoj postoji odstupanje. Primer gruba motorika i hod u granicama normale, ekspresivan govor u kašnjenju. Ili kognitivne sposobnosti kasne a receptivan govor uredan. I kod dece tipičnog razvoja, često srećemo da se ne razvijaju sve razvojne sposobnosti istim tempom.
Kako se interpretiraju razultati ?
Najčešće poređenjem sa normativnim standardom, dobijemo skor da li su detetove sposobnosti u granicama normale, blago odstupaju (siva zona) ili se javilja odsupanje za više od dve standardne devijacije ispod (tzv crna zona). Važna napomena :da rezultati ne moraju da budu (najčešće i nisu ) linearno za sve oblasti isto, dešava se da dete pokaže skladne rezultate u jednoj oblasti, dok u drugoj postoji odstupanje. Primer gruba motorika i hod u granicama normale, ekspresivan govor u kašnjenju. Ili kognitivne sposobnosti kasne a receptivan govor uredan. I kod dece tipičnog razvoja, često srećemo da se ne razvijaju sve razvojne sposobnosti istim tempom.
Šta ako rezultati skrininga ukazuju na odstupanje u jednoj ili više oblasti razvoja, da li to znači da dete zaostaje u razvoju ?
NE. Skrining instrumentima ne možemo pouzdano da utvrdimo razvojni nivo, oni služe samo da ukažu na eventualno odstupanje, da li ono postoji i da li je dete u riziku da kasnije razvijie problem u određenoj oblasti. Nikako ih ne možemo koristiti za postavljanje dijagnoze, određivanje razvojnog nivoa, razvojnog koeficijenta.
Ukoliko postoji blago odstupanje u jednoj oblasti skriniga, najčešće ta deca zahtevaju praćenje. Kada postoji odstupanje za više od dve standardne devijacije u jednoj ili više oblasti, onda se deca uglavnom upućuju na razvojnu dijagnostičku procenu.
Razvojna dijagnostička procena
Dakle, kada se skriningom utvrdi da razvoj ne prati očekivanu putanju, dalje se dete upućuje na razvojnu dijagnostičku procenu. To je sveobuhvatna procena koja se vrši u cilju identifikacije specifičih smetnji u razvoju i/ili invalidnosti. To podrazumeva prikupljanje podataka o detetu primenom različitih procedura i instrumenata. Razvojna dijagnostička procena obuhvata opservaciju, anamnezu, primenu različitih procedura i instrumenata,interpretaciju rezulatata i planiranje daljeg tretmana.
Primenom specijalizovanih instrumenata za procenu razvojnih sposobnosti, možemo dobiti dosta pouzdano na kom su razvojnom nivou detetove sposobnosti iz svake pojedinačne oblasti razvoja koja se procenjuje instrumentom procene. Na kraju, možemo dobiti I razvojni koeficijent (RQ) koji predstavlja odnos između mentalnog uzrasta, odnosno rezultata dobijenih na testu i kalendarskog uzrasta iskazanog u mesecima, i predstavlja numerički indikator stepena razvijenosti deteta.
Testovi za razvojnu dijagnostičku procenu su sveobuhvatniji, iscrpniji od skrining instrumenata. Skrining nam ukazuje odnosno indikuje da li postoji odstupanje, rizik da se razvije određeni problem u razvoju, a testovi za procenu predstavljaju dužu proceduru od skriniga, daju nam pouzdaniji rezultat do kog je dete stiglo u određenom segment razvoja, i ukupan razvojni koeficijent.
Svrha je višestruka.
- određivanje stepena trenutnog razvoja
- identifikacija eventualnih teškoća u razvoju
- procena stepena daljeg rizika
- planiranje razvojnih intervencija
- evaluacija terapijskih postupaka i dalje praćenje
Neki od najčešće primenjivanih su : The Bayley Scales od Infant and Toddler Development (od 1 do 42 meseca), Minhenska funkcionalna razvojna dijagnostika (od rođenja do 3.godine) ,Skala za dijagnostiku razvoja L.A.P. (Learning Accomplishment Profile) -12 do 72 meseca,i mnogi drugi.
Za školsku decu najčešće se koriste Acadia test razvojnih sposobnosti i defektološka dijagnostika.
Vrlo je individualno, obzirom da obuhvata razgovor, opservaciju, iscrpnu anamnezu , pa tek onda primenu nekog od instrumenata. Preporuka je da se uradi prvo skrining. Kada se interpretiraju rezultati skrinig instrumenata,obavi se razgovor sa roditeljima, opservira dete i uzme anamneza, onda se savetuje primena nekog od testa za razvojnu dijagnostičku procenu. Novija saznanja u Ranoj intervenciji idu u prilog tome da se procena radi iz nekoliko puta, kako bi rezultati bili što pouzdaniji. Ovo posebno važi za uzrast do 3 godine.
Kod školske dece procena razvojnih sposobnosti se u većini sluičajeva uradi (završi ) za oko 2 sata. Ponekad može iz dva susreta, ukoliko dete nema pažnju u toku trajanja jednog testiranja.
Ne. Okvirni plan tretmana se može napraviti posle prvog susreta, koji se toku narednih nekoliko tretmana modifikuje . Takođe noviji podaci govore u prilog tome da se i tokom tretmana može vršiti procena određenih oblasti. Iz tog razloga Izveštaj defektologa , kao i plan aktivnosti ,piše se uglavnom posle nekoliko susreta ,odnosno posle otpočinjanja tretmana. Na taj način dobićemo objektivniiji uvid u detetove sposobnosti, i samim tim napraviti adekvatne vežbe za stimulaciju, u skladu sa prioritetnim oblastima psihomotornog razvoja.
Više skrining instrumenata se koristi tako što ih popunjavaju roditelji, a stručnjak skroluje i interpretira rezltate. Ovo je u potpunosti opravdano, pošto se smatra da je roditelj/staratelj taj koji najbolje poznaje svoje dete i koji je najveći deo dana sa detetom. Postoje i oni skrinig instrumenti gde stručnjak popunjava opservirajući dete , ili zadajući mu neki zadatak koji treba da ispuni.
Testovi za procenu razvojnih sposobnosti primenjuju obučeni stručnjaci ( pedijatri, psiholozi, defektolozi ), obavezan je razgovor sa roditeljima, anamneza, opservacija, kao i prisustvo deteta i postavljanje zahteva /zadataka od strane stručnjaka. Svaki zadatak se proba više puta pre nego što se zabeleži rezultat. Pojedini testovi koje primenjujemo sadrže kolonu gde se piše iz kog je pokušaja dete ispunilo zahtev, da li samostalno, uz pomoć. Ukoliko nismo sigurni da dete može da ispuni određeni zahtev, kolona se ostavlja prazna i sledeći susret se pokuša isto. Ovo se radi da bismo smo izbegli loš rezultat, jer se dešava često da dete nije odmah raspoloženo, izgubi pažnju , te u drugoj situaciji pokaže jednostavno bolji skor. Naš zadatak nije da odmah etiketiramo šta dete ne može, već da probamo da izvučemo maksimum , da vidimo do kog razvojnog nivoa je stiglo, odnosno šta dete i koliko može.
Tekst priredila:
Defektolog-oligofrenolog
Gorjana Milosavljević
Specijalizant Rane intervencije u detinjstvu