RANA INTERVENCIJA

ŠTA JE RANA INTERVENCIJA I ŠTA ONA PODRAZUMEVA?

Rana intervencija je sistem usluga za decu i njihove porodice,čiji je cilj obezbeđivanje usluga za razvoj deteta, jačanje porodičnih kompetencija i promovisanje socijalne  integracije porodica i dece.

KOJI PERIOD JE PREDVIĐEN ZA RANU INTERVENCIJU?

Podrazumeva period od detetovog rođenja pa do predškolskog perioda, odnosno 5/6 godina. S napomenom da je ključni period za razvoj osnovnih veština do 3.godine,koje su osnov za razvijanje složenih veština do 5.odnosno 6.godine-a  odnose se na ponašanje, rešavanje problema, veštine komunikacije, socijalne veštine i kasnije savladavanje akademskih veština.

KOME SU NAMENJENE USLUGE RANE INTERVENCIJE ?

Pre svega deci koja imaju velike šanse da ispolje kašnjenje pre polaska u školu usled visokog riziko faktora, lose ishrane, hroničnih oboljenja, drugih bioloških faktora ili faktora okruženja. Namenjeno je I deci sa kašnjenjem u razvoju,invaliditetom, atipičnim ponašanjem,socijalnim i emocionalnim teškoćama.

KOJI JE CILJ RANIH INTERVENCIJA U DETINJSTVU I ZAŠTO SU ONE VAŽNE?

  • Pre svega to je smanjivanje mogućnosti za nastanak razvojnih poteškoća, kao i ublažavanje postojećih poteškoća i smanjivanje mogućnosti funkcionalnih pogoršanja.
  • Pružanje podrške deci koja su u riziku da ispolje problem u razvoju zbog bioloških činilaca ili činilaca vezanih za njihovo okruženje.
  • Usmerene su na poboljšanje participacije deteta u svakodnevnim aktivnostima u porodici i okruženju
  • Podrška je usmerena i ka njihovim roditeljima /starateljima i celim porodicama, odnosno okruženju u kojem dete živi.

KO SVE MOŽE DA BUDE UKLJUČEN U RANU INTERVENCIJU?

Stručnjaci različitih profila-pedijatar, defektolog, logoped, fizijatar i drugi, koji čine tim za ranu intervenciju.

PITANJA I ODGOVORI

Ne! Rana intervencija je sveobuhvatni sistem usluga za dete i porodicu, gde su uključeni više stručnjaka ( tim za RI). Rani tretman je samo deo rane intervencije, to se najčešće neopravdano poistovećuje .

Rana intervencija pruža usluge ne samo detetu već i njegovoj porodici, dakle rana internevencija je širi sistem od ranog tretmana (stimulacije). Smatra se da dete najveći deo vremena provede sa porodicom i da je porodica ta koja ima ključnu ulogu u stimulaciji razvoja deteta. Dete provede na tretmanima (u proseku ) nedeljno oko sat vremena, a sve ostalo vreme je sa porodicom. Dakle , malu decu ne možemo da odvojimo od porodice ,i ne treba !

-da prepozna (detektuje) problem pomoću skrining instrumenata

-da uradi procenu razvojnih sposobnosti pomoću testova predviđenih za to

-da odredi plan aktivnosti (vežbi) koji će sprovoditi

-da izradi individualni plan podrške porodici (ippp)

-da razgovara sa roditeljima ,savetodavni rad i o postignutim aktivnostima

-radi evaluaciju postigntih aktivnosti (radi se u zavisnosti od deteta i intenziteta tretaman, najčešće na 6 meseci, može i kraće, i duže)

Vrlo je individualno, zavisi od mnogo faktora, pre svega deteta, intenziteta tretmana, saradljivosti roditelja, ali u proseku i iz iskustva taj period najčešće varira od 3-6 meseci. Nema instant rešenja, a ni napretka.

Tako što ćemo postaviti konkretne merljive ishode,gde se tačno može videti koliko je dete napredovalo za prethodni period. Dakle, vrlo je bitno da konkretizujemo pomoću ishoda /ciljeva ono što želimo da postignemo kod deteta.

Pre svega je vrlo važno procenu razvojnih sposobnosti uraditi dobro i tačno, a samim tim i plan tretmana ,i/ ili individualni plan podrške porodici. To nam u velikoj meri omogućava da i realizujemo aktivnosti, samim tim većina dece za predviđen period pokaže napredak. Ukoliko željeni ishodi izostanu, trebalo bi promeniti (izmeniti ili dopuniti) plan aktivnosti i plan podrške porodici.

Najbolji period je prve tri godine života, odnosno 5/6. Više je razloga , jedan od najbitnijih je što u tom period je najveća plastičnost mozga, a to znači da će dete najbolje naučiti /usvojiti različite veštine , sposobnosti, upravo u prve tri ,odnosno prvih 5/6 godina života.

 Prosto objašnjenje, postoje određeni razvojni stadijumi koje dete usvaja određenim periodima života. Naravno, kako je svako dete individualno, tako i nisu sve razvojne faze identične kod sve dece. Ali, ukoliko dete ne usvoji u kritičnom period određenu veštinu, što vreme odmiče to je posle sve teže. Primer-motorička aktivnost hodanja je očekivano da se razvije do 18 meseci. Kao što postoji period za javljanje prvih reči, rečenica, tako i za određene motoričke aktivnosti postoji optimalan period. Kognitivne sposobnosti takođe. Sve se ovo razvija od počev prvog dana detetovog života.

Defektolog bi trebao na osnovu razvojne procene da napravi plan aktivnosti i da sprovodi tretmane koji bi uticali na stimulaciju mozga u najranijem periodu. Njegova uloga je takođe da utiče na svest roditelja i da pruži podršku kako bi dete u svom prirodnom okruženju imalo podsticaj svakodnevno. Najbolji uspeh se postiže uz aktivaciju roditelja/staratelja,odnosno ljudi koji su u detetovom okruženju. Defektolog može sa ostalim stručnjacima koji su uključeni u Ranu intervenciju , zajedno sa roditeljima/starateljima napiše Individualan plan pordše porodici (IPPP).

Tekst priredila:

Defektolog-oligofrenolog

Gorjana Milosavljević

Specijalizant Rane intervencije u detinjstvu