Rana intervencija je sistem usluga za decu i njihove porodice,čiji je cilj obezbeđivanje usluga za razvoj deteta, jačanje porodičnih kompetencija i promovisanje socijalne integracije porodica i dece.
Pre svega deci koja imaju velike šanse da ispolje kašnjenje pre polaska u školu usled visokog riziko faktora, lose ishrane, hroničnih oboljenja, drugih bioloških faktora ili faktora okruženja. Namenjeno je I deci sa kašnjenjem u razvoju,invaliditetom, atipičnim ponašanjem,socijalnim i emocionalnim teškoćama.
Vrlo je individualno, zavisi od mnogo faktora, pre svega deteta, intenziteta tretmana, saradljivosti roditelja, ali u proseku i iz iskustva taj period najčešće varira od 3-6 meseci. Nema instant rešenja, a ni napretka.
Tako što ćemo postaviti konkretne merljive ishode,gde se tačno može videti koliko je dete napredovalo za prethodni period. Dakle, vrlo je bitno da konkretizujemo pomoću ishoda /ciljeva ono što želimo da postignemo kod deteta.
re svega je vrlo važno procenu razvojnih sposobnosti uraditi dobro i tačno, a samim tim i plan tretmana ,i/ ili individualni plan podrške porodici. To nam u velikoj meri omogućava da i realizujemo aktivnosti, samim tim većina dece za predviđen period pokaže napredak. Ukoliko željeni ishodi izostanu, trebalo bi promeniti (izmeniti ili dopuniti) plan aktivnosti i plan podrške porodici.
Najbolji period je prve tri godine života, odnosno 5/6. Više je razloga , jedan od najbitnijih je što u tom period je najveća plastičnost mozga, a to znači da će dete najbolje naučiti /usvojiti različite veštine , sposobnosti, upravo u prve tri, odnosno prvih 5/6 godina života.
Prosto objašnjenje, postoje određeni razvojni stadijumi koje dete usvaja određenim periodima života. Naravno, kako je svako dete individualno, tako i nisu sve razvojne faze identične kod sve dece. Ali, ukoliko dete ne usvoji u kritičnom period određenu veštinu, što vreme odmiče to je posle sve teže. Primer-motorička aktivnost hodanja je očekivano da se razvije do 18 meseci. Kao što postoji period za javljanje prvih reči, rečenica, tako i za određene motoričke aktivnosti postoji optimalan period. Kognitivne sposobnosti takođe. Sve se ovo razvija od počev prvog dana detetovog života.
Defektolog bi trebao na osnovu razvojne procene da napravi plan aktivnosti i da sprovodi tretmane koji bi uticali na stimulaciju mozga u najranijem periodu. Njegova uloga je takođe da utiče na svest roditelja i da pruži podršku kako bi dete u svom prirodnom okruženju imalo podsticaj svakodnevno. Najbolji uspeh se postiže uz aktivaciju roditelja/staratelja,odnosno ljudi koji su u detetovom okruženju. Defektolog može sa ostalim stručnjacima koji su uključeni u Ranu intervenciju , zajedno sa roditeljima/starateljima napiše Individualan plan pordše porodici (IPPP).
Prosto objašnjenje, postoje određeni razvojni stadijumi koje dete usvaja određenim periodima života. Naravno, kako je svako dete individualno, tako i nisu sve razvojne faze identične kod sve dece. Ali, ukoliko dete ne usvoji u kritičnom period određenu veštinu, što vreme odmiče to je posle sve teže. Primer-motorička aktivnost hodanja je očekivano da se razvije do 18 meseci. Kao što postoji period za javljanje prvih reči, rečenica, tako i za određene motoričke aktivnosti postoji optimalan period. Kognitivne sposobnosti takođe. Sve se ovo razvija od počev prvog dana detetovog života.
Tekst priredila: Gorjana Milosavljević, defektolog-oligofrenolog; specijalizant Rane intervencije u detinjstvu
