NORME GOVORNO-JEZIČKOG RAZVOJA
PODELA
Norme govorno jezičkog razvoja se dele na:
- Prelingvalni (predgovorni) period
- Lingvalni (govorni) period
Prelingvalni (predgovorni) period
U ovom periodu je plač detetov način komunikacije. Dete počinje zatim da vokalizuje i igra se govornim organima. Reakcije na iznenadne zvuke su nestabilne, ali se može razaznati kojih se zvukova dete boji, koji su mu zanimlјivi i zabavni.
U ovom periodu je plač detetov način komunikacije. Dete počinje zatim da vokalizuje i igra se govornim organima. Reakcije na iznenadne zvuke su nestabilne, ali se može razaznati kojih se zvukova dete boji, koji su mu zanimlјivi i zabavni.
Vokali se povezuju u slogove i spontano dolazi do pojave glasova. Brblјanje je tipično za ovaj period. Vokalizacijom dete ponekad daje potvrdu da prepoznaje majku. Prepoznaje glasove ukućana i češćih posetilaca. Na zvuke poput laveža psa, mjaukanje mačke, zvono, telefon, dozivanje po imenu, reaguje povećanom pažnjom i okretanjem glave ka smeru izvora zvuka.
Dete počinje da udvaja najpre iste slogove – ba-ba, pa-pa, ta-ta, a potom i različite slogove – ma-ba, ta-ba. Razume svoje ime i odaziva se pri pozivu. Dete počinje da razaznaje zvuke i pripaja im značenje. Pokazatelј da se sluh ne razvija adekvatno može biti odsustvo pokretanja glave u pravcu zvuka.
Dete ima više reči koje su nastale udvajanjem istih slogova i kojima je pripojeno značenje – baba, deda, papa, tata. Na ovom govorno-jezičkom stadijumu se reč povezuje sa osobom ili predmetom i na taj način dobija svoje značenje. Dete ume da pokaže gde zeka pije vodu, gde je pametna glava, zna da taši, podražava zvuke – mau-mau, av-av. Razume značenje nekih reči iako ih ne izgovara, poput – daj, evo, no-no. Dete na govorni podsticaj pokušava da ponovi reči.
Lingvalni (govorni) period
Ovo je period intenzivnog razvoja deteta, dolazi do velikog napretka na motornom, intelektualnom i govornom razvoju. Dete razume naloge poput – dođi, donesi, idemo. Imenovane predmete dete može da prepozna i pokaže (na zahtev). Prve reči mogu biti delimično nerazumljive jer dete nije u mogućnosti da artikulše sve glasove. Obično koristi glasove: a, o, i, e, u, p, b, t, d, m, n. Za određene reči govori samo prvi slog. Ima aktivan rečnik od 6 – 8 reči.
U ovom periodu dolazi do kombinovanja reči i nastanka fraza (daj vode, nema kuca, neće spava…). Dolazi i do povećanja broja izgovorenih reči od 10 na početku do 50-200 krajem ovog perioda. Uglavnom koriste imenice i glagole. Ponavljaju delove pesmica. Dete razume nalog od dve radnje (uzmi bebu i stavi je na krevet). Izgovara svoje ime.Pokazuje svoje i tuđe delove tela. Od predloga zna da razlikuje u (unutra), i (ispod). Želi samostalno da jede, da se oblači, da sakuplja igračke.
Dete u ovom period koristi reči za gotovo sve stvari koje ga okružuju. Izražava se rečenicom od 3, 4 ili 5 reči. Zna svoje ime i pol. Govori o sebi u trećem licu a krajem ovog perioda usvaja i zamenicu (ja, moje, ti). Pored imenica i glagola, upotrebljava i priloge, prideve i predloge (u, na, pored). Ima rečnik od oko 800 reči i pravilno izgovara 50-70% konsonanata. Recituje kraće pesmice, traži da mu se pričaju poznate priče. Vrlo često postavlja pitanja.Pokazuje prstima koliko ima godina.
Dete na ovom uzrastu govori potpunim rečenicama koje su razumljive i za širu okolinu. Više se koristi dominantnom rukom. Govori o sebi, drugima i doživljajima koji su bili u toku dana. Zna duže pesmice i radoznalo prati priče, postavlja pitanja. Rečnik je oko 1500 reči. U ovom periodu dete pravilno izgovara p, b, t, d, k, g, n, m, nj, j, v, f, h, s, z, c, l. A krajem ovog perioda dolazi i do pojave glasova š, ž, ć, đ. Daje odgovor, razume pitanja: Šta radiš kad si gladan? Šta radiš kad ti je hladno? Broji redom do 5. Imenuje i prepoznaje 2 – 3 boje. Igra se izmišlјenih igara (izmišlјa uloge).
Ovo je period kada dete može u potpunosti pravilno da izgovara sve glasove, ali i da koristi sve elemente govora i da poštuje gramatička pravila.Dete može da definiše jednostavne reči – šta je sunce, šta je kuca. Može da broji u nizu do 10 .Zna koja životinja daje mleko, ko ima njusku. Ukoliko dete u ovom periodu ne izgovara pravilno glasove š, ž, č, dž, r, ili lj, ili se javlja mucanje, neophodno je obratiti se logopedu.
Zna da imenuje dane u nedelјi, definiše jednostavne reči, prepričava priče koje je čulo, izvršava tri uzastopna naloga. Može da broji do 10. Može da ponovi 4 ili 5 besmislenih slogova. Ima rečnik od oko 2000 reči i pravilno koristi sve elemente govora.
U ovom period dete može da razazna kojim slovom počinje određena reč. Vrši analizu i sintezu reči od 4 do 5 glasova – Šta sam rekla: S A T? Koja slova čuješ kada kažem: soba? Zna da imenuje godišnja doba, da objasni razliku između njih. Opisuje slike i uočava uzročno posledične veze. U ovom periodu dolazi do usložnjavanja jezičkog razvoja i njegove pripreme za čitanje i pisanje. Dete počinje da piše jednostavne reči. Broji do 10 i unazad. Razlikuje levu i desnu stranu.